top of page
Search

Put svesne namere - oslobođenje, rast, prisutnost!


Putu svesne namere poznaje tri vrste prakse – svesnu nameru rasterećenja odnosno svesno rasterećenje, svesnu nameru rasta odnosno svestan rast i svesno prisustvo.

Svesno rasterećenje - Ova vrsta svesne namere usmerena je na oslobađanje sebe od negativnih emocija i unutrašnjih konflikata. Ona se zasniva na paradoksalnom principu prema kojem se suočavamo sa svojim negativnim emocijama kako bismo ih se oslobodili. Kao što smo rekli, umesto da potiskujemo ili izbegavamo osećanja kao što su strah, tuga, bes ili stres, svesna namera rasterećenja podrazumeva da svesno i sa punom pažnjom osetimo te emocije kao energiju niskih frekvencija i da ih rasteretimo. Kroz pažljivo posmatranje i prihvatanje ovih osećanja, možemo ih osvestiti i postepeno se oslobađati njihovog uticaja na nas. Ova tehnika pomaže oslobađanju emotivnih blokada i doprinosi unutarnjem miru.


Svestan rast - Ova vrsta svesne namere fokusirana je na lični razvoj i postizanje viših nivoa svesti i svestranosti. Ključna komponenta ovog pristupa je prisutnost ili svesnost u trenutku, gde se osoba posvećuje potpunoj pažnji sadašnjem trenutku, umesto da luta mislima o prošlosti ili budućnosti. Kroz svesnu nameru prisutnosti, ljudi uče da budu potpuno angažovani i prisutni u svim aspektima svog života. Ovo može poboljšati emocionalno blagostanje, koncentraciju, kreativnost i doprineti duhovnom razvoju i otvoriti nas za treću praksu u okviru Puta svesnog rasta, a to je – Svesna prisutnost.


Rasterećenje je ključno za našu mogućnost da se razvijamo i rastemo. Razlika u odnosu na druge meditativne prakse je što mi ovde ne ostavljamo emocije da prolaze bez pažnje. Zašto? Zato što te emocije nikada same od sebe neće nestati. Ako ih ne obradimo, one će ostati prisutne i uticati na naš život i manifestaciju iskustava.


Dakle, kada kažemo „rasterećenje“, mislimo na proces suočavanja sa svojim negativnim emocijama i konfliktima umesto da ih potiskujemo ili ignorišemo. Umesto da bežimo od stvari kao što su strah, tuga, bes ili stres, svesno se fokusiramo na njih. Ovo nam omogućava da ih bolje osvestimo, dramatizujemo i da ih se oslobodimo. Dakle, rasterećenje je važno kako bismo se oslobodili tereta negativnih emocija i konflikata koji nas sputavaju. Tek tada možemo da se posvetimo sopstvenom razvoju i rastu. Ovo nam pomaže da budemo emocionalno inteligentniji, samosvesniji i unutrašnje mirniji, što je osnova za našu sopstvenu evoluciju i rast.


U drugim meditativnim praksama često čujemo savet da se oslobodimo distrakcija – emocije i misli, kako bismo postigli dublju meditativnu koncentraciju i mir. Međutim, ovaj pristup se razlikuje u poređenju sa Putem svesne namere. U mnogim tradicionalnim tehnikama meditacije, trudimo se da ignorišemo ili uklonimo distrakcije iz našeg uma kako bismo postigli duhovni napredak, tako što nećemo da se vezujemo za njih.


Suprotno tome, Put svesne namere radi na paradoksalnom principu. Umesto da se trudimo da ignorišemo distrakcije, ovde se koristi svesna namera da se distrakcije integrišu i „rasterete“. Ovo znači da se ne borimo protiv svojih distrakcija i negativnih emocija, već ih prihvatamo i obrađujemo. Kroz ovu paradoksalnu nameru, mi svesno usmeravamo svoju pažnju na te distrakcije i emocije. Ne pokušavamo da ih ignorišemo ili uklonimo, već ih sagledavamo, dramatizujemo i rasterećujemo, sa čime pravimo prostor za svesnu nameru rasta. Ovaj proces čini meditaciju dubljom i sveobuhvatnijom. Umesto da bežimo od distrakcija, koristimo ih kao putokaz za svoj unutarnji rast.


Naš sadašnji trenutak je tako ključan na Putu svesne namere. Sadašnji trenutak predstavlja prvi korak ili kapiju kroz koju ulazimo u dubinu svog unutarnjeg bića i započinjemo svoj unutrašnji rad. Umesto da bežimo od problema, izazova, emocija i misli, Put svesne namere nas uči da ih prihvatimo i integrišemo. Kroz ovu praksu, sadašnji trenutak postaje portal za razumevanje sebe i svojeg unutrašnjeg sveta. Kad prihvatimo sadašnji trenutak, bez obzira na sve što nosi, otvaramo vrata ličnom procesu rasta i transformacije.


Ovo znači da ne moramo čekati da se sadašnji trenutak promeni ili postane „idealan“ kako bismo započeli svoj rad na sebi. Umesto toga, koristimo sve što sadašnji trenutak donosi kao polaznu tačku za dublje razumevanje i samoproučavanje. Kroz prihvatanje sadašnjeg trenutka i rad na integraciji svih njegovih aspekata, mi postepeno otkrivamo dublje slojeve svoje svesti i počinjemo da se povezujemo s vlastitim unutrašnjim resursima. Ovaj proces nas vodi ka dubljem miru, rastu i ostvarivanju trajne sreće. Sadašnji trenutak, sa svim svojim izazovima, emocijama, mislima, teškim stanjima tako postaje naš vodič ka otkrivanju više dimenzije sebe i ostvarivanju punog potencijala.


15 views0 comments

Comments


bottom of page