Prema dr Davidu Hokingu frekvencija energije koju emituje naše energetsko polje i koja ima skalu od 0 do 1000 može da se podeli na:
Pozitivna stanja svesti / Dominantno bivanje i razmenjivanje energijom od solarnog pelksusa ka gore:
1. PROSVETLJENJE je na skali svesnosti između 700 i 1000. Prosvetljenje je posebno duhovno stanje ili iskustvo koje se nalazi na vrhu skale svesnosti. U ovom stanju, osoba postiže duboko razumevanje istine, kako o sebi tako i o prirodi stvarnosti oko sebe. To je stanje u kojem nema mesta emocijama kao što su strah, tuga ili ljutnja, već se doživljava neprekidna i neograničena sreća. Osoba koja je „prosvetljena“ doseže oslobođenje od iluzija i patnje. Iluzije su pogrešna uverenja ili percepcije koje nas drže zarobljenima u svetu problema i konflikata. Patnja je emocionalna i mentalna bol koja proizlazi iz naših negativnih iskustava i reakcija na njih. Prosvetljenje je kao izlazak iz tame u svetlo. To je stanje u kojem pojedinac postiže jedinstvo sa svim živim bićima i univerzalnim principima. Takođe, to je stanje u kojem se doživljava trajna harmonija i sreća. Važno je napomenuti da prosvetljenje nije lako postići i da zahteva duboko duhovno putovanje i introspekciju. Međutim, za one koji ga dosegnu, to je najviši stepen duhovnog razvoja i blaženstva.
2. MIR je duhovno stanje koje se nalazi na vrednosti 600 skale svesnosti. Ovo stanje je karakteristično po dubokom unutrašnjem miru, jedinstvu sa svim aspektima stvarnosti i osećaju potpunog prisustva bez obzira na vreme i prostor. Kada osoba doživljava mir, ona se oseća kao da je potpuno u skladu sa sobom i svetom oko sebe. Nema unutrašnjih konflikata, strahova ili nesigurnosti. Umesto toga, postoji osećaj dubokog spokoja i ravnoteže. Ovo stanje se može povezati sa duhovnim pojmom samadhija, što je vrhunsko iskustvo svesnosti. To je iskustvo koje transcendira sve oblike dualnosti i polariteta. Biti u stanju mira znači osećati se celovito i povezano sa svim što postoji. To je duboko ispunjavajuće iskustvo koje se ne može rečima potpuno opisati, već se mora direktno doživeti kroz duhovnu praksu i introspekciju.
3. RADOST ima vrednosti 540 na skali svesnosti i predstavlja stanje neprestane radosti i kreativnih potencijala. Ovo stanje uključuje sposobnost da budemo potpuno prisutni u sadašnjem trenutku putem različitih oblika prepuštanja. Kada smo potpuno svesni trenutka u kojem se nalazimo, osećamo duboku povezanost sa onim što se dešava oko nas i unutar nas. Postizanje svesti o trenutku može nas osloboditi brige o prošlosti i budućnosti, što često može biti izvor stresa i anksioznosti. Kada smo prisutni u sadašnjem trenutku, možemo zaista uživati u malim stvarima koje obično zanemarujemo, kao što su miris cveća, ukus hrane ili zvuk prirode. Takođe, možemo bolje razumeti sebe i druge, poboljšati koncentraciju i produktivnost, i osećati se prisutnijim i povezanijim sa životom. Radost nije vezana za spoljne okolnosti ili uslove, već je unutrašnje stanje uma i svesti. To znači da možemo doživeti radost čak i u izazovnim situacijama ako smo svesni sadašnjeg trenutka i prepoznajemo lepotu i vrednost svakog trenutka. Ovo stanje se često povezuje sa duhovnim praksama koje podstiču prisutnost i svest o trenutku, kao što su meditacija, joga, ili samo introspekcija i svesno usmeravanje pažnje na trenutak.
4. LJUBAV, na skali svesnosti sa vrednošću 500, predstavlja posebno stanje koje se često povezuje sa duhovnim rastom i razumevanjem. Ključno je razumeti da ljubav u ovom kontekstu nije ograničena samo na emocionalne odnose, već je univerzalna i prožima sve aspekte postojanja. Svest o ljubavi donosi duboko razumevanje da ljubav nije samo emocionalna reakcija ili veza sa drugima, već je univerzalna energija koja teče kroz nas i sve oko nas. Kroz ovu svest, osoba može dublje razumeti sebe i druge, prepoznavajući da smo svi povezani tom istom univerzalnom ljubavlju. Ljubav u ovom kontekstu može se manifestovati kao saosećanje, milosrđe i empatija prema drugima. To znači da shvatamo da ljubav nije samo nešto što primamo od drugih, već i nešto što možemo davati bez očekivanja nečega zauzvrat. Kroz čin davanja ljubavi, pažnje, brige ili podrške drugima, osećaj ljubavi se ne samo širi i uvećava u našem srcu, već se takođe prenosi i na druge. Biti u stanju ljubavi znači da možemo voleti bezuslovno, bez očekivanja nagrade ili povratne ljubavi. To može rezultirati osećajem dublje povezanosti, bliskosti i razumevanja prema drugim ljudima. Osećaj ljubavi može biti inspiracija za činjenje dobrih dela i doprinošenje pozitivnih promena u svetu. Ovo stanje ljubavi može biti duboko ispunjujuće i doneti viši nivo svesti i duhovnog rasta.
5. RAZUMEVANJE, ima vrednosti 400 na skali svesnosti i označava dublju svest o sebi i svojoj prirodi. Ključno je razumeti da se ovo stanje postiže usmeravanjem pažnje na sebe i introspekcijom. Umesto da projektujemo svoje emocionalne sadržaje i energetsku borbu ka drugima, počinjemo da ih usmeravamo prema sebi, s ciljem rasterećenja i oslobođenja. Razumevanje sebe i prepoznavanje da je čitav svet oko nas rezultat naše percepcije igra ključnu ulogu u postizanju oslobođenja. Mudrost u doba tehnologije utemeljena na nauci nas uči da osećaj odvojenosti od drugih bića i stvarnosti proizlazi iz delovanja ega i uma. Da bismo razumeli svoju istinsku prirodu, moramo dublje istražiti kako ego stvara osećaj „ja“ i „moje“, koji nas odvaja od drugih i stvarnosti. Ovo stanje razumevanja podrazumeva preispitivanje svojih uverenja, prepoznavanje šablona razmišljanja i ponašanja koje nam ne služe, te rad na transformaciji tih šablona. Kroz ovu introspekciju, možemo postepeno razvijati dublje razumevanje sebe i svojih unutrašnjih procesa. To nam omogućava da ne prenosimo negativne emocije i energetska opterećenja na druge ljude i svet oko nas, već da se suočavamo s njima i radimo na njihovom transformisanju. Na kraju, razumevanje vodi ka osećaju jedinstva sa svemirom i drugim bićima, jer shvatamo da smo svi povezani i da delimo istu suštinsku prirodu. Ovo je korak ka višem nivou svesti i duhovnom rastu.
6. PRIHVATANJE koje na skali svesnosti ima vrednost 350 znači da smo spremni da se suočimo s teškim situacijama u životu bez otpora i negativnih emocija. Nismo pasivni ili ravnodušni prema tim izazovima, već ih razumemo kao prirodni deo života. Shvatamo da je život prolazan i da mnoge stvari koje smatramo važnim na kraju nisu toliko bitne. Kroz dublje razumevanje stvarnosti i svoj duhovni razvoj, možemo pronaći unutrašnji mir i radost čak i usred teških trenutaka. To nas oslobađa negativnih emocija i omogućava nam da se suočimo s izazovima s većom snagom i stabilnošću. Prihvatanje takođe znači da ne bežimo od stvarnosti i njenih izazova. Umesto toga, aktivno se suočavamo sa situacijama i prihvatamo ih onakvima kakve jesu. Zatim to znači da razumemo da su stvari u životu promenljive i da se sve vreme menjaju. Prihvatanje uključuje svest o prolaznosti stvari. Tada ne gubimo energiju i vreme na borbu protiv stvarnosti ili na pokušaje da je promenimo na način koji je izvan naše kontrole. Umesto toga, prihvatanje nas oslobađa potrebe za otporom. Prihvatanje uključuje i našu sposobnost da prihvatimo svoje prošle greške, neuspehe ili traume bez da se osećamo krivima ili traumatizovanim. Prihvatanje može biti put ka postizanju unutrašnjeg mira. Kroz razumevanje i prihvatanje sopstvenih emocija i misli, možemo postići dublji nivo unutrašnjeg balansa i spokoja. U suštini, prihvatanje na ovoj skali svesnosti znači da smo sposobni da gledamo na život iz perspektive unutrašnjeg mira i mudrosti, bez da se zadržavamo na negativnim emocijama ili otporu prema stvarima koje ne možemo da promenimo.
7. VOLJNOST, SPREMNOST ima vrednost 310 na skali svesnosti. U ovom stanju i dalje osećamo prisustvo nižih emocija, što znači da možemo biti pod uticajem straha, sumnje, stresa ili drugih negativnih osećanja. Međutim, ono što je ključno u ovom stanju jeste naša volja i motivacija da se suočimo s tim emocijama i da preduzmemo korake ka njihovom prevazilaženju. Na ovom nivou, možemo osećati da postoji neka unutrašnja sila ili inspiracija koja nas vodi da se menjamo. Imamo svest o tome da nas niže emocije ograničavaju i da bismo želeli da se oslobodimo njihovog tereta. Osećamo se spremnim da uložimo napor kako bismo se oslobodili emocionalnih tereta i radili na svom ličnom rastu. Spremnost takođe znači da razvijamo određene unutrašnje kvalitete kao što su upornost, hrabrost, strpljenje i samosvest. Svesni smo da proces promene i rasta može biti izazovan i da će biti prepreka, ali smo voljni da se suočimo s tim izazovima. U suštini, stanje voljnosti ili spremnosti označava da smo na putu ličnog razvoja i da smo aktivno uključeni u proces transformacije. Iako možda nismo još potpuno oslobođeni nižih emocija, imamo unutrašnju volju i motivaciju da radimo na sebi i da ostvarimo svoj potencijal. Spremnost tako označava da osoba ima želju i motivaciju da se promeni i raste. Ovo je ključni korak u procesu ličnog razvoja i penjanja na skali svesnosti jer ukazuje na to da osoba prepoznaje svoje nedostatke ili oblasti za unapređenje i da je voljna da preduzme akciju.
8. NEUTRALNOST na skali svesnosti ima vrednost 250. U stanju neutralnosti, možemo reći da se nalazimo između preplavljenosti nižim emocijama i potpunog oslobođenja od njih. Ovde se odvija proces postepenog osvešćivanja o prirodi naših emocija i energetskih stanja. Iako se možda još uvek nismo potpuno oslobodili tereta nižih emocija, prestajemo da se beskompromisno borimo s njima. Umesto da ulazimo u borbu za energiju ili emocionalnu nadmoć, počinjemo da razvijamo empatiju i razumevanje prema drugima. Shvatamo da smo svi povezani i da naše akcije i reakcije utiču na druge ljude i svet oko nas. To nas podstiče na razmišljanje o saosećanju, poštovanju i ljubavi prema drugima. Razumevanje da svi delimo istu esenciju i da smo svi deo jednog univerzuma omogućava nam da vidimo vrednost svakog bića i da razvijemo osećaj brige i podrške prema svim živim bićima. Ovaj svesni pomak ka saosećanju i razumevanju često rezultira harmoničnijim i ljubavnijim odnosima sa drugima. Iako se možda još uvek suočavamo sa izazovima nižih emocija, sada smo otvoreniji prema razvoju ljubaznosti i razumevanja prema drugima. Ovo stanje nam omogućava da napredujemo na putu ličnog rasta i harmonije sa okolinom. U ovom stanju, takođe možemo razviti veću toleranciju prema različitostima i različitim pogledima na svet. Shvatamo da svako ima svoj put i svoju priču, te da je važno poštovati te razlike i pružiti podršku drugima u njihovim izazovima i rastu. Sve u svemu, neutralnost je prelazna faza na putu ka višim nivoima svesti i duhovnog razvoja. Ona nas oslobađa od emocionalnih borbi i otvara vrata većem razumevanju, saosećanju i harmoniji u našim međuljudskim odnosima i sa svetom oko nas.
9. HRABROST je početak penjanja ka gore i ima vrednost 200. Hrabrost, kao deveto stanje na putu duhovnog razvoja, označava početak transformacije. To je trenutak kada osoba prepoznaje da postoje dublje slojevi njene svesti i da nije ograničena na niže emocije i energetske borbe. Ovo shvatanje stvara unutrašnji impuls za istraživanjem sopstvene istinske prirode i potencijala. Sa jakim i stabilnim solarnim pleksusom, koji je energetski centar povezan sa hrabrošću i samopouzdanjem, osoba stiče snagu da krene ka nepoznatom, bez obzira na strah i nesigurnost. Ona može da oseti unutrašnju potrebu za promenom i rastom, čak i ako ne zna tačno gde će je taj put odvesti. Hrabrost takođe uključuje spoznaju iluzije ega, što znači da osoba počinje da razume da nije ograničena na svoj ego i niskofrekventne emocije. Shvata da može da transcendiramo te niske vibracije i da može da korača ka višim nivoima svesti. Ovo otvara vrata istraživanju sopstvene istinske prirode i otkrivanju dublje svrhe u životu. Hrabrost nas podstiče da preduzmemo akciju i da se otvorimo za promene i rast. To može značiti da se suočavamo sa svojim strahovima, prepoznajemo ograničavajuće obrasce ponašanja i počinjemo da istražujemo duhovne prakse i tehnike koje nas vode ka većem razumevanju sebe i univerzuma. U ovom stanju, osoba počinje da osnažuje svoju volju i motivaciju za ličnim razvojem i postepenim oslobađanjem od nižih emocija. To je prvi korak na putu ka višim nivoima svesti i ličnog rasta.
Negativna stanja svesti / Dominantno bivanje i razmenjivanje energijom od solarnog pelksusa ka dole:
10. PONOS ima vrednost 175. Ponos ili gordost, kao deseto stanje na putu duhovnog razvoja, označava fazu u kojoj još uvek nosimo breme gordosti koje nas sprečava da vidimo istinsku vrednost u drugima. Dok smo možda već uspeli da se oslobodimo nižih emocija, poput besa ili tuge, ponos može ostati kao prepreka na putu ka višim nivoima svesti. Gordost se obično manifestuje kroz preterano visoko mišljenje o sebi, verovanje da smo superiorni ili bolji od drugih, i sklonost da se odbacuju ili omalovažavaju drugi ljudi i njihova mišljenja. Ponos može dovesti do arogancije, sebičnosti i otpora prema promenama ili drugačijim pogledima na svet. Sa druge strane, poniznost je suprotnost ponosu. To je skromnost i spremnost da cenimo druge ljude, prihvatimo svoje greške i slabosti, i budemo spremni da tražimo pomoć ili podršku kada je potrebna. Ponizni ljudi ne traže pažnju ili priznanje za svoje postupke, već se ponašaju iz srca, bez potrebe za potvrdom ili osećajem nadmoćnosti. Poniznost je ključna karakteristika na putu ka višim stanjima svesti jer nam omogućava da se otvorimo za dublje razumevanje stvarnosti. Kroz poniznost, možemo da prepoznamo da nismo izolovani entiteti već deo većeg univerzuma. To nam omogućava da nastavimo putem samospoznaje i da prihvatimo svoju pravu prirodu. Poniznost nas takođe oslobađa od tereta osećaja superiornosti i potrebe za potvrdom od drugih. Kroz skromnost, postajemo svesni da vrednost ne dolazi samo iz spoljašnjeg priznanja, već iz unutrašnjeg mira i razumevanja. Ovo nas vodi ka harmoničnijim odnosima sa drugima i dubljem osećaju ravnoteže u životu.
11. BES je energija koja ima vrednost 150 na skali svesnosti. Bes je emocija koja se često doživljava kao intenzivan osećaj ljutnje ili frustracije. Na putu ličnog razvoja, bes je stanje koje ima vrednost 150 na skali svesnosti. Ova emocija je prirodni mehanizam našeg energetskog sistema koji se aktivira kako bi se nosio sa negativnim i niskofrekventnim emocijama koje smo deponovali u sebi tokom vremena. Svako od nas povremeno oseća bes. To je reakcija na okidače iz spoljnog okruženja ili unutarnje misli i osećaje koji nas uznemiravaju. Bes je poput ekspres lonca koji nakuplja tu negativnu energiju i, kada dostigne određeni nivo, izbija na površinu. Kroz bes, telo i um se oslobađaju viška negativne energije. Važno je razumeti da bes nije loš ili negativan po svojoj prirodi, kao ni bilo koja druga emocija. On je deo ljudskog iskustva i pomaže nam da se oslobodimo toksične energije. Međutim, problem se javlja kada ne znamo kako pravilno da upravljamo svojim besom. Neusmeren bes može biti destruktivan i može naneti štetu nama i drugima oko nas. Kroz lični razvoj, možemo naučiti kako da prepoznamo svoj bes, kako da razumemo njegove uzroke u nama i naučimo kako da ga rasteretimo svesnom namerom. U ovom kontekstu, bes se smatra rezultatom nagomilanih negativnih emocija i energetske borbe koja je prisutna u našem energetskom sistemu. To je način na koji naše telo i um pokušavaju da se oslobode ovih energetskih blokada i negativnih osećanja. Kada postanemo svesni svog besa i naučimo kako da ga pravilno kanališemo, možemo transformisati tu energiju i koristiti je za svoj lični razvoj. Umesto da dozvolimo da bes kontroliše nas, mi ga prepoznajemo kao signal za introspekciju i rad na sebi. Kroz svesnu nameru, o kojoj će kasnije biti reči, mi rasterećujemo svoj bes, a kroz samoistraživanje mi sagledavamo njegove dublje uzroke i postepeno se oslobađamo negativne energiju koja se krije iza njega. Tako bes postaje sredstvo za transformaciju i lični rast na skali svesnosti. On nas podseća da je svaka emocija deo našeg unutrašnjeg sveta i da ima svoje mesto u procesu samospoznaje i evolucije.
12. ŽUDNJA ima vrednost 125 na skali svesnosti. Žudnja je emocija koja proizlazi iz želje za nečim što trenutno nemamo. To može biti vezano za prošlost, kada žalimo za situacijama ili stvarima koje smo imali ranije, ili za budućnost, kada želimo nešto što još nismo postigli. Osećaj žudnje može biti normalan deo ljudskog iskustva, jer nas podstiče da težimo ka ciljevima i da se razvijamo. Međutim, kada postane preteran i počne da dominira našim mislima i osećanjima, može negativno uticati na našu sposobnost da uživamo u sadašnjem trenutku i da cenimo ono što već imamo. Kroz proces duhovnog razvoja, postajemo svesniji svojih žudnji i razumemo kako one utiču na našu svesnost. Umesto da dozvolimo da nas žudnja vodi, mi je posmatramo sa distance i prepoznajemo da je ona samo prolazna misao ili osećanje. Ovo nas oslobađa od potrebe da stalno trčimo za nečim što nam nedostaje i omogućava nam da budemo prisutni u sadašnjem trenutku. Dublje razumevanje žudnje može nas usmeriti ka većem zadovoljstvu onim što već imamo i omogućiti nam da prestanemo da tražimo sreću van sebe. To je deo procesa oslobađanja od vezanosti za materijalne stvari i spoznaje da prava sreća dolazi iznutra, iz naše unutrašnje svesnosti. Na taj način, žudnja postaje podsticaj za duhovni razvoj i osvešćivanje sopstvenih potreba i želja, umesto da nas zarobi u neprestanom traganju za spoljnim zadovoljstvima. Sa druge strane postoji i žudnja za samorealizacijom kao dublja forma žudnje, koja se javlja kada odustanemo od žudnje za materijalnim i koja se odnosi na težnju da ostvarimo svoj puni potencijal i postignemo duboko duhovno ispunjenje. Umesto da se fokusiramo samo na materijalne ili prolazne ciljeve, žudimo da razumemo svoju pravu prirodu i svrhu postojanja. Ova vrsta žudnje proizlazi iz ličnog osećaja da postoji nešto dublje i važnije od spoljnih uspeha. To je težnja ka razumevanju sebe, sveta i veze između njih. Kroz proces samorealizacije, mi istražujemo svoje unutrašnje svetove, razvijamo dublju svest o sebi i postajemo svesniji svojih talenata, strasti i svrhe. Ova žudnja nas inspiriše da se oslobodimo ograničavajućih uverenja i da prihvatimo svoju autentičnost, što nas vodi ka dubokom zadovoljstvu i ispunjenju. U krajnjem slučaju, žudnja za samorealizacijom postaje naš vodič za ostvarivanje istinske sreće i ličnog rasta. To znači da žudnja nije ni dobra ni loša, kao i svako naše stanje. Ona nam, kada preusmerimo fokus omogućava da rastemo.
13. STRAH na skali svesnosti ima vrednost 100. Strah je univerzalna emocija koja nam pomaže da prepoznamo i reagujemo na opasnosti u okolini. To je prirodna reakcija koja nam je urođena kako bismo sačuvali svoj život i zdravlje. Na primer, kada vidimo nešto što se čini opasnim, naš organizam automatski reaguje oslobađajući hormone stresa i pripremajući nas za borbu ili beg. Međutim, strah može postati problematičan kada postane preteran ili iracionalan. To znači da reagujemo na situacije koje nisu zaista opasne, a naš organizam i dalje ulazi u stanje stresa kao da se suočavamo s ozbiljnom pretnjom. Kada strah postane preteran, može se pretvoriti u anksioznost, koja je stanje hroničnog straha i zabrinutosti. Suočavanje s iracionalnim strahom može biti izazovno, jer se čini da nema očiglednog razloga za njegovu pojavu. Ipak, važno je razumeti da iracionalni strahovi mogu poticati iz različitih izvora, uključujući traumatična iskustva iz prošlosti lična i porodična, uverenja koja smo stekli tokom vremena ili genetsku predispoziciju kada se prenosi iz porodičnog nesvesnog. Kada se suočavamo s iracionalnim strahom, važno je raditi na razumevanju njegovih korena i postepeno ga prevazilaziti. Oslobađanje od iracionalnog straha može nam omogućiti da vodimo ispunjeniji život bez nepotrebnog stresa i zabrinutosti. Važno je zapamtiti da je proces suočavanja sa strahom postepen i zahteva vreme i trud, ali može dovesti do dubljeg osećaja mira i sigurnosti. Svesnom namerom mi možemo pokrenuti proces rasterećenja straha nakon što kroz samoistraživanje otkrijemo njegov uzrok. Samoistraživanje znači dublje istraživanje uzroka straha, što nam može pomoći da razumemo njegove korene. Postavite sebi pitanja kao što su: Kada sam prvi put osetio/la ovaj strah? Da li postoji neko iskustvo iz prošlosti koje je vezano za ovaj strah? Kako se taj strah manifestuje u mom telu i umu? Ko je u mojoj porodici živeo isti taj strah i kada? Ta pitanja će nas povezati sa emocijom straha i napraviti put za njeno rasterećenje svesnom namerom. Paktikovanje svesne namere može nam pomoći da se povežemo sa svojim strahom na dubljem nivou i da umesto da ga samo posmatramo, kako je to u drugim praksama mi ga uvećamo svesno kako bi ga se oslobodili.
14. TUGA je energija koja na skali svesnosti ima vrednost 75. Tuga je emocija koju svi mi, kao ljudska bića, doživljavamo u određenim trenucima svog života. To je prirodna reakcija na gubitak ili teške emocionalne situacije. Kada se suočimo sa ovakvim situacijama, naš um i telo pokušavaju da se nose s tim, a tuga postaje dominantna emocija. Tuga može biti smeštena u različitim delovima našeg tela, ali često se zadržava u predelu srca. To je zato što srčana čakra, energetski centar u našem telu, igra ključnu ulogu u procesuiranju ovih emotivnih iskustava, posebno onih povezanih sa ljubavlju i vezama. Kada osećamo tugu, telo reaguje na taj način da pomaže da se osećamo bolje. Plakanje je jedan od načina na koji izbacujemo „negativnu“ energiju u vezi sa emocijom tuge i olakšavamo svoje emocionalno stanje. Kroz plakanje, dozvoljavamo sebi da izrazimo tugu i da se oslobodimo tereta koji osećamo. Važno je da dozvolimo sebi da isplivaju osećanja tuge i da ne potiskujemo ove emocije. Tuga je sasvim normalan deo ljudskog iskustva, i nema potrebe da se osuđujemo zbog nje. Umesto toga, treba da prihvatimo svoje emocije i dozvolimo im da prođu kroz nas, kako bi kroz proces samoistraživanja sagledali njihov uzrok i kako bi ih svesnom namerom rasteretili.
15. APATIJA ima vrednost 50. Apatija je stanje koje se javlja kada smo previše dugo izloženi negativnim emocijama i niskim vibracijama koje dominiraju našim životima. To je kao da se zaglavimo u dubokom osećaju očaja, gde gubimo interesovanje i motivaciju za onim što nas je nekada ispunjavalo. Kada dođe do apatije, često se osećamo emotivno prazno i ravnodušno prema stvarima oko sebe. To znači da više ne pokazujemo interesovanje ni za sopstvena osećanja, ni za događaje, ni za ljude oko nas. Ovo stanje može nas terati da se osećamo bezvoljno i bez energije za aktivnosti koje su nam nekada bile važne ili u kojima smo ranije uživali. Apatija može biti rezultat dugotrajnog izlaganja negativnim emocionalnim iskustvima ili stresu, i to može dovesti do toga da se osećamo kao da smo „zombiji“ u sopstvenom životu. Osećamo se kao da nemamo kontrolu nad svojim emocijama i da ne možemo da pronađemo izlaz iz ovog stanja. Međutim, važno je razumeti da apatija nije trajno stanje. Kroz samoistraživanje možemo prepoznati ovaj problem i svesnom namerom raditi na tome da se oslobodimo negativnih emocija koje su nas dovele do apatije. To pre svega uključuje rad na rasterećenju tih emocija.
16. KRIVICA je pretposlednja na skali svesnosti i ima vrednost 30. Krivica je složeno emocionalno stanje koje često doživljavamo kao teret. Osećaj krivice obično proizilazi iz duboko ukorenjenih verovanja i osećaja da smo učinili nešto loše ili nemoralno. Osećamo se kao da smo prekršili neka pravila ili vrednosti, ili da smo povredili druge ljude. Ovo stanje krivice može biti duboko povezano sa religijskim i moralnim uverenjima koja su nam nametnuta tokom života. Osećamo se nedostojnima ili da nismo ispunili moralne ili tradicionalne norme koje su nam postavljene. Takođe, možemo se plašiti posledica ili kazne zbog našeg ponašanja ili osećati strah od osude drugih ljudi. Biti u stanju krivice može biti veoma opterećujuće i destruktivno za naše emocionalno blagostanje. Osećamo se kao da „gorimo u paklu“ emocionalno, jer smo neprestano preplavljeni negativnim osećanjima. Ovo stanje nas može blokirati na različitim poljima života, sprečavajući nas da se razvijamo i ostvarimo svoj puni potencijal. Važno je razumeti da ovaj oblik krivice nije opravdan i da je važno raditi na razumevanju uzroka ovog osećaja i kako ga prevazići. To može uključivati proces introspekcije i samoistraživanja kako bismo bolje razumeli svoja uverenja i osećaje krivice.
17. SRAM je najniža emocija na skali svesnosti i njegova vrednost je 20. Sram je jedno od najdubljih i najtežih emocionalnih stanja koje možemo doživeti. On proizilazi iz osećaja da nismo dovoljno dobri ili vredni, da ne zaslužujemo ljubav ili prihvatanje drugih ljudi. Ovaj osećaj srama može biti duboko ukorenjen u našoj podsvesti, često prenesen sa generacije na generaciju kroz porodično nesvesno. Kada se osećamo sramotno, često sebe doživljavamo kao nesposobne ili nepoželjne. To može oblikovati našu sliku o sebi i način na koji se ponašamo u svetu. Na primer, možemo se osećati nesigurno ili se plašiti da budemo ranjivi pred drugima. Možemo postati perfekcionisti, stalno težeći savršenstvu kako bismo izbegli osećaj srama. Takođe, možemo se brinuti šta drugi ljudi misle o nama i pokušavati da ih zadovoljimo ili impresioniramo. Važno je razumeti da osećaj srama nije nužno realan ili opravdan. To je emocionalno stanje koje često potiče iz duboko ukorenjenih uverenja i osećaja koje smo možda preuzeli iz porodičnog okruženja ili društva u kojem smo odrasli. Sram koji se prenosi kroz porodično nesvesno predstavlja emocionalnu dinamiku koja se može prenositi s generacije na generaciju unutar porodičnih sistema. Ovaj oblik srama nije nužno povezan sa nekim konkretnim delom ili događajem u individualnom životu osobe, već je duboko ukorenjen u porodičnim šablonima, uverenjima i tradicijama. Svaka porodica ima svoje jedinstvene tradicije, uverenja i obrasce ponašanja. Porodica ima svoj sistem vrednosti i normi koje se prenose sa generacije na generaciju. Ako neko odstupa od tih normi ili vrednosti, može osećati duboki sram. Pored toga porodice često imaju nepisana pravila ili tabue koji se odnose na određene teme, događaje ili postupke. Kada se neko protivi tim pravilima ili krši tabue, može se osećati sramota ili imati strah od osude porodičnog sistema. Sram se može prenositi kroz generacije i to kroz obrasce ponašanja i emocionalne reakcije. Na primer, ako je neka trauma ili stid prenesen sa jednog roditelja na dete, to dete može osećati isti sram kao i roditelj, iako možda ne razume uzrok tog osećaja, što je slučaj i sa svim ostalim emocijama niskih frekvencija.
Dakle kada govorimo o „sadržajima niskih frekvencija“ mislimo na energiju koja u nama pobuđuje stanja poput straha, tuge, besa, krivice i srama, koji se nalaze na nižem delu skale svesnosti. Ovi emocionalni sadržaji često proizilaze iz naših dubokih uverenja, trauma ili iskustava iz prošlosti – ličnih, porodičnih i kolektivnih. Kada osećamo ove niske frekvencije emocija, to može dovesti do stvaranja negativnih iskustava i problema u našem životu. Na primer, ako osećamo duboki strah, to nas može sprečiti da se povežemo sa drugima, da se suočimo sa izazovima ili da ostvarimo svoje ciljeve. Ovi problemi i negativna iskustva odražavaju se na našu poziciju na skali svesnosti. Skala svesnosti, koja ide od nižih vrednosti (strah, tuga, bes, krivica, sram) do viših vrednosti (ljubav, radost, razumevanje, hrabrost, voljnost), predstavlja našu sposobnost da se povežemo sa višim frekvencijama svesti, što donosi pozitivna emocionalna stanja i dublje razumevanje sebe i sveta oko nas.
Kada se oslobodimo tih niskih frekvencija emocija i integrišemo ih u ljubav i razumevanje, to se odražava na našu poziciju na skali svesnosti. Drugim rečima, kako se oslobađamo straha, tuge, besa, krivice i srama, prelazimo na više frekvencije svesti i doživljavamo pozitivnije i harmoničnije iskustvo života. Dakle, ključ za promenu naše pozicije na skali svesnosti leži u radu na sebi, osvešćivanju tih niskih frekvencija emocija i njihovoj transformaciji u emocionalna stanja poput ljubavi, radosti i razumevanja. To je proces samoistraživanja i rada na sopstvenom duhovnom razvoju, koji nas može podići na više nivoe svesnosti i omogućiti nam da živimo ispunjenijim i srećnijim životom.
Nastavak u knjizi - "Moć svesne namere", dr Jelena Djordjević Ambika
Sve knjige možete poručiti putem sajta www.ambika.world ili putem emaila: ambika.knjige@gmail.com
Commentaires