4 objekta samoistraživanja
Meditacija je instrument samoistraživanja, jer predstavlja usmerenu pažnju (usmerenu psihičku i emocionalnu energiju) na nešto. U zavisnosti od tog „objekta samoistraživanja“ imamo određeni rezultat u životu.
"Ja i drugi ljudi" - prvi objekat samoistraživanja
Uočavajući da nešto nije u redu sa našim životom, javlja se naša prva potreba za promenom. Sagledavamo šta je to što nas ne čini srećnim. Postavljamo svoje prve ciljeve i formulišemo želje koje će nas dovesti do sreće. Počinjemo da sagledavamo svoje odnose i kako neki ljudi deluju na nas, kao i da sagledavamo svoje mentalne obrasce. Upravo u to vreme nam dolaze knjige o tzv. zakonu privlačnosti kao što su Tajna, Moć podsvesti, knjige Lujze Hej i druge. Mi počinjemo u tom trenutku da afirmišemo drugi način života, drugi pogled na svet, prepoznajući strukturu naših sopstvenih mentalnih obrazaca. Tada mogu da se pojave i prvi učitelji koji nas uče kako da napravimo sopstvene afirmacije, vizuelizacije, kako da „prevarimo naš um“, da potisnemo još dublje sopstvena psihosomatska kvantna opterećenja i da budemo pozitivni.
Primenjujući različita učenja, počinjemo da doživljavamo svojevrsnu promenu, da sagledavamo mentalne obrasce drugih ljudi oko nas prepoznajući ih kao pozitivne ili kao negativne.
Još uvek nemamo nikakvo saznanje o tome na koji način smo došli do života u kojem živimo. Jedino što znamo jeste da nam je potrebno više „pozitivne“ a manje „negativne“ energije. Počinjemo da izbegavamo „negativne ljude“ a pri tome uviđamo da ih je oko nas veoma puno.
Vizuelizacija i pozitivne afirmacije u strukturi programa koje sprovodimo, dobar su mentalni trening koji će kasnije poslužiti za istinsku meditaciju. I vizuelizacija i meditacija jesu usmerena pažnja na neki objekat. Sve vreme na našem putu mi se koristimo istom tehnikom, samo se u različitim fazama sazrevanja naše Svesti menja objekat na koji meditiramo. A objekat na koji meditiramo, odnosno na koji smo usmerili našu pažnju, govori u kojoj fazi zrelosti Svesti se nalazimo.
Ukoliko smo veoma dobri u tome, odnosno ukoliko je sposobnost našeg fokusa na neki mentalni sadržaj dovoljno jaka, vremenom ćemo početi da prepoznajemo u svom životu manifestacije koje mogu da se podvedu pod temu zadatog životnog cilja i mi zaključujemo da naše vizuelizacije zaista rade i da je to sve što nam treba ipak vremenom uočavamo da se i dalje nalazimo u emocionalno-energetskim odnosima u kojima smo bili i ranije a koji nas ne čine srećnim.
"Ja sam ego" - drugi objekat samoistraživanja
Sagledavanjem činjenice da nismo pronašli sreću (trajnu i neograničenu) u drugim ljudima, stvarima ili situacijama, menjamo fokus i/ ili objekat meditacije, odnosno sami sebi postajemo objekat usmerene pažnje. Okretanje uma ka unutra, odnosno fokusiranje na procese koji se dešavaju u nama samima dovodi do pokretanja energetskih procesa u telu. Kako smo u prethodnoj fazi bili uglavnom nesvesni naših psihosomatskih kvantnih opterećenja, iako smo ih sve vreme živeli, sada počinjemo da uviđamo naše emocionalne i energetske tokove. Počinjemo da razumevamo da je naša emocionalna struktura ta koja čini da se osećamo srećno ili nesrećno, i počinjemo da radimo na tome. Sa sticanjem tih uvida, tražimo načine da razumemo a zatim i da upravljamo energetskim i emocionalnim tokovima od kojih u ovom novom svetlu svesnosti zavisi naša sreća, trajna i neograničena – jer to je ono za čime sve vreme tragamo.
U ovoj fazi usmerene pažnje na ličnost, odnosno na naš ego, uviđamo energetske modele u kojima živimo i počinjemo da radimo na sopstvenim mentalno-energetskim procesima, kako onim pozitivnim tako i na negativnim.
Ovde naš dualni um još uvek ne postavlja pitanje Izvora, jer verujemo da smo mi i naše nesvesno biće izvor naše sudbine. Često s ovim pod ruku ide i shvatanje da postoji jedna univerzalna energija, da smo svi energija, da su drugi ljudi samo naše ogledalo, ali je ta ideja prisutna samo mentalno.
Duhovne prakse koje bismo mogli svrstati u ovu fazu svesnosti su uglavnom sve terapijske tehnike zvanične psihologije, zatim „reiki“ tehnika i sve energetske prakse koje podrazumevaju našu usmerenu pažnju na energetske procese u našem telu, PEAT tehnika i druge tehnike koje rade sa polaritetima koji su deo naše mentalno-energetske strukture, homeopatija i Bahova terapija cvetnim kapima, terapija Porodične konstelacije, psiho-drama itd. Sve su ovo prakse koje će dovesti do razumevanja i veoma često, nakon redovnog praktikovanja, do oslobađanja ogromnog dela psihosomatskih kvantnih opterećenja deponovanih u našem telu i u našoj auri. Ipak, iskustvo nam potvrđuje da ove tehnike, dugoročno gledano, ne donose krajnje životno ispunjenje, stanje trajne i neograničene sreće.
"Ja i Aspolut" - iluzija trećeg objekta samoistraživanja
Kako ni dugogodišnjim upornim radom na našem emocionalnom, energetskom i mentalnom sklopu nismo došli do željenog cilja, počinjemo da tragamo za izvorom te sreće u nečemu većem od nas. Pošto nismo u svojoj ličnosti uspeli da pronađemo ono što smo tražili, okrećemo se onome što konceptualno, sa pozicije dualnog uma, doživljavamo kao Izvor koji je izvan nas, a to je Apsolut (Bog, Univerzalna energija, Tvorac).
Tada nam pod ruku dolaze knjige kao što su Bhagavad Gita, ili Biblija, svete knjige koje se bave pitanjem – ko je ili šta je Bog. Iako i samo čitanje, odnosno razumevanje sadržaja ovih knjiga zavisi od stepena razvoja naše Svesti, za početak mi verujemo da postoje Otac i Sin ili Krišna i Arđuna. Ovde ni na koji način ne govorimo o religijsko-institucionalnim aspektima bilo koje verske organizacije, želimo da ukažemo na značaj sprovođenja određenih praksi u okviru ovih zajednica kojima je cilj da „približe čoveka i Boga“, odnosno da čoveka približe Bogu.
Različitim praksama meditacije, molitvi i mantranja na Božije ime, spontano dolazimo do prebacivanja fokusa sa svoje ličnosti na ideju Boga koji nije mi nego je negde izvan nas samih.
Posle određenog vremena postajemo svesni da nam ni ta praksa nije donela ono za čime smo žudeli. Jer, prilikom sprovođenja prakse (molitvi, meditiranja, mantranja) mi smo osećali smirenost, ali nakon prekidanja prakse, opet bi polako ali sigurno suočili sa svojim umom koji još uvek predstavlja izvor naše manifestovane stvarnosti. Uz to, i dalje osećamo da postoji obespokojavajuća razdvojenost „Ja i moj Izvor“, i koliko god pokušavali da se približimo sopstvenom Izvoru, on i dalje ostaje izvan nas i to u nama stvara osećaj ne-celovitosti. Zato se u nama rađaju sumnje i pitanja o tome ko smo mi i šta je Bog.
"Ja sam Aspolut" - subjekat samoistraživanja
Iako smo videli da postoje brojni koraci na putu do pronalaženja izvora trajne i neograničene sreće, svi oni treba da nas dovedu do istog, a to je integracija objekta i subjekta meditacije i bivanja u Jednom.
Kada tragalac, ono za čim traga i sama potraga postanu Jedno, trajna sreća je ostvarena jer tada shvatamo da ne postoje ni tragalac ni ono za čim tragamo, niti sam proces traganja – postoji samo Jedno i to Jedno sam Ja (svako od nas) kako nas uči Advaita vedanta.
Poslednja faza oslobađanja od vezanosti jeste, dakle, oslobađanje od ideje da ima tog nekog koji traga, da ima za čim da se traga i da postoji put traženja. Celovit um, naime, postaje svestan da je sve vreme Istina bila tu, da je on sam Istina koju je tražio, da je on sam Izvor trajne i neograničene sreće.
Kao što je već ranije rečeno, u svakoj od ovih faza se pojavljuju učitelji ili Učitelj koji će da nam pomogne da razumemo, osvestimo i prevaziđemo sebe i fazu u kojoj se nalazimo. Ipak, samo je Savršeni Učitelj u stanju je da nas dovede do kraja ovog puta i da nam pomogne da brže i lakše prođemo sve navedene faze. A kada je učenik spreman, Učitelj se sam pojavi, zbog toga što je i samo „pojavljivanje Učitelja“ iluzija. Sa druge strane, Učitelj je samo tu da pokrene proces u nama. Njega ne interesuju sadržaji našeg uma niti vezanosti kojih se oslobađamo. On svojim postojanjem (rezonancom Ljubavi, Znanja i Kreacije) pokreće naše Biće, odnosno dovodi nas u rezonancu sa Njim koji jeste Ljubav, Znanje i Kreacija. Sve što se kasnije dešava jeste samo oslobađanje od vezanosti našeg probuđenog Bića za okove dualnog uma.