.jpg)
4 faze istraživanja do trajne sreće
Instrument uma za samorealizaciju svih želja, htenja, namera, ideja zovemo - meditacija. Ona predstavlja usmerenu pažnju (usmerenu psihičku i emocionalnu energiju) na nešto. U zavisnosti od „objekta meditacije“ imamo određeni rezultat u život. Objekat meditacije, odnosno vizuelizacije, jeste ideja u našem umu za koju smatramo da će nam doneti sreću. Tako imamo četiri objekta meditacije.
"Ja i drugi ljudi" - iluzija prvog objekta meditacije
Na početku našeg samoistraživanja, na putu pronalaženja sreće, mi sreću tražimo u drugim ljudima, situacijama i stvarima. Naša pažnja je usmerena na osobu, situaciju, stvar. Postavljamo ciljeve da posedujemo neke stvari, da imamo više novca, da budemo u braku ili u vezi, da pronađemo pravi posao. Verujemo da će manifestacija tih okolnosti u životu doprineti tome da osećamo trajnu i neograničenu sreću. Prakse kojima se služimo mogu biti svakodnevna vizuelizacija na ciljeve koje smo postavili sa izazivanjem prijatnih emocija, neprestano ponavljanje pozitivnih afirmacija koje u naš život afirmišu okolnosti koje želimo, sprovođenje pojedinih svakodnevnih rituala koji treba da nam donesu okolnosti koje želimo.
Ipak, vremenom uviđamo da nam to ne donosi trajnu i neograničenu sreću. Uz to, i pored pozitivnih promena koje doživljavamo, uočavamo da se i dalje nalazimo u emocionalno-energetskim odnosima u kojima smo bili i ranije, a koji nas ne čine srećnim
Vizuelizacija i pozitivne afirmacije u strukturi programa koje sprovodimo, dobar su mentalni trening koji će kasnije poslužiti za istinsku meditaciju. I vizuelizacija i meditacija jesu usmerena pažnja na neki objekat, jedino što se razlikuje jeste priroda tog objekta.
"Ja sam EGO" - iluzija drugog objekta meditacije
Nastavljajuči dalje sa samoistraživanjem mi uviđamo da
nismo pronašli sreću (trajnu i neograničenu) u drugim ljudima, stvarima ili situacijama, menjamo fokus i/ ili objekat meditacije, odnosno sami sebi postajemo objekat usmerene pažnje. Okretanje uma ka unutra, odnosno fokusiranje na procese koji se dešavaju u nama samima dovodi do pokretanja energetskih procesa u telu.
Ovde naš dualni um još uvek ne postavlja pitanje Izvora, jer verujemo da smo mi i naše nesvesno biće izvor naše sudbine. Često s ovim pod ruku ide i shvatanje da postoji jedna univerzalna energija, da smo svi energija, da su drugi ljudi samo naše ogledalo, ali je ta ideja prisutna samo mentalno. Pored tog počinjemo da uviđamo naše emocionalne i energetske tokove i počinjemo da radimo na tome.
Duhovne prakse koje bismo mogli svrstati u ovu fazu svesnosti su uglavnom sve terapijske tehnike zvanične psihologije, zatim „reiki“ tehnika i sve energetske prakse koje podrazumevaju našu usmerenu pažnju na energetske procese u našem telu, homeopatija i Bahova terapija cvetnim kapima, terapija Porodične konstelacije, psiho-drama itd. Sve su ovo prakse koje će dovesti do razumevanja našeg kvantnog opterećenja i veoma često, nakon redovnog praktikovanja, do oslobađanja ogromnog dela emocionalno - energetskih opterećenja deponovanih u našem telu i u našoj auri. Ipak, iskustvo nam potvrđuje da ove tehnike, dugoročno gledano, ne donose krajnje životno ispunjenje, stanje trajne i neograničene sreće.
"Ja i Bog" - iluzija trećeg objekta meditacije
Kako ni dugogodišnjim upornim radom na našem emocionalnom, energetskom i mentalnom sklopu nismo došli do željenog cilja, počinjemo da tragamo za izvorom te sreće u nečemu većem od nas. Pošto nismo u svojoj ličnosti uspeli da pronađemo ono što smo tražili, okrećemo se onome što konceptualno, sa pozicije dualnog uma, doživljavamo kao Izvor koji je izvan nas, a to je Bog (Apsolut, Univerzalna energija, Tvorac).
Prelazak na ovaj objekat meditacije i predmet samoistraživanja je od suštinskog značaja za razvoj naše svesnosti, odnosno duhovne inteligencije, jer prestajemo da budemo vezani za manifestovani život i elemente naše ličnosti i prebacujemo fokus na nešto mnogo veće od naše ličnosti, na sam naš Izvor (za koji i dalje smatramo da je izvan nas samih).
Meditacija - molitva Bogu kao objekatu meditacije ima izuzetno blagotvorno dejstvo na naš celokupni mentalno-energetski sistem. U ovoj fazi, praktikujući redovno molitve, mantranje ili meditacije, prekidamo tok naših emocija i misli, utišavamo um, i odmah se osećamo bolje, zdravije, slobodnije. Urađena su brojna istraživanja o tome kako molitve, transcendentna meditacija, mantranje, i drugi oblici usmerene pažnje na ideju Boga, blagotvorno utiču na čoveka.
Posle određenog vremena postajemo svesni da nam ni ta praksa nije donela ono za čime smo žudeli. Jer, prilikom sprovođenja prakse (molitvi, meditiranja, mantranja) mi smo osećali smirenost, ali nakon prekidanja prakse, opet bi se polako ali sigurno suočili sa svojim umom koji još uvek predstavlja izvor naše manifestovane stvarnosti. Uz to, i dalje osećamo da postoji obespokojavajuća razdvojenost „Ja i moj Izvor“, i koliko god pokušavali da se približimo sopstvenom Izvoru, on i dalje ostaje izvan nas i to u nama stvara osećaj ne-celovitosti. Zato se u nama rađaju sumnje i pitanja o tome ko smo i šta je Bog?
"Ja Bog" - subjekat meditacije
Iako postoje brojni koraci u samoistraživanju na putu do pronalaženja izvora trajne i neograničene sreće, svi oni treba da nas dovedu do istog, a to je integracija objekta i subjekta meditacije i bivanja u Jednom. Kada tragalac, ono za čim traga i sama potraga postanu Jedno, trajna sreća je ostvarena jer tada shvatamo da ne postoje ni tragalac ni ono za čim tragamo, niti sam proces traganja – postoji samo Jedno i to Jedno sam Ja (svako od nas).
Poslednja faza oslobađanja od vezanosti jeste, oslobađanje od ideje da ima tog nekog koji traga, da ima za čim da se traga i da postoji put traženja. Celovit um, naime, postaje svestan da je sve vreme Istina bila tu, da je on sam Istina koju je tražio, da je on sam Izvor trajne i neograničene sreće - i to je Advaita danas.
U svakoj od ovih faza se pojavljuju učitelji ili Učitelj koji će da nam pomogne da razumemo, osvestimo i prevaziđemo sebe i fazu u kojoj se nalazimo. Ipak, samo je Savršeni Učitelj u stanju je da nas dovede do kraja ovog puta i da nam pomogne da brže i lakše prođemo sve navedene faze. A kada je učenik spreman, Učitelj se sam pojavi, zbog toga što je i samo „pojavljivanje Učitelja“ iluzija. Sa druge strane, Učitelj je samo tu da pokrene proces u nama. Njega ne interesuju sadržaji našeg uma niti vezanosti kojih se oslobađamo. On svojim postojanjem (rezonancom Ljubavi, Znanja i Kreacije) pokreće naše Biće, odnosno dovodi nas u rezonancu sa Njim koji jeste Ljubav, Znanje i Kreacija. Sve što se kasnije dešava jeste oslobađanje od vezanosti našeg probuđenog Bića za okove dualnog uma.
Na nama je teži deo zadatka, a to je da sve vezanosti, emocije, misli i koncepte kojima smo uslovljeni integrišemo u toj Ljubavi i tom znanju koje je Učitelj probudio u nama. To postižemo meditacijom na našu suštinu, čime uvećavamo vibraciju koju je Učitelj probudio u nama, kao i primenom različitih tehnika za integraciju, kanalisanje ili eliminaciju kvantnih opterećenja, odnosno tehnika za potpunu transcendenciju uma.
Kao što vidimo sve vreme našeg samoistraživanja mi se koristimo istom tehnikom meditacje tj. usmerene pažnje, samo se u različitim fazama sazrevanja naše Svesti menja objekat na koji meditiramo. A upravo taj objekat na koji smo usmerili našu pažnju, govori u kojoj fazi zrelosti Svesti se nalazimo. Dužina trajanja svake od ovih faza je individualna, kao što je individualno i to da li će pojedinac da prođe kroz sve faze ili samo kroz neke od njih. Pored toga, prelazak sa jedne u drugu fazu nikada nije strogo definisan. Početkom sledeće faze ne završava se nužno prethodna. Ponuđeni opis je samo okvir za razumevanje, ali je precizan jer se objekat pomera sa periferije Bića ka centru. Sprovođenje opisanih praksi je u većini slučajeva jednovremeno dokle god se ne zaokruži proces samorealizacije, odnosno dokle god postoje i poslednji delovi ličnosti tj. dualni um.